Pogled iz poslednjeg reda

Najverovatnije zbog stidljivosti, zauzela sam mesto u poslednjem redu. Srećom, ne za onu šipku koja se ludački vrti :).
Odatle imam pogled na sve devojke, a i dovoljno sam daleko od ogledala koje bi me, možda (sigurno), dekoncentrisalo.
Doduše, crveni zidovi i zatamljeno osvetljenje daju notu ušuškanosti i pružaju sigurnost i onima koje još nisu dovoljno zavolele svoje telo.
Mada, ima li takvih na pole dance-u?!? Mislim da smo sve prihvatile svoje telo i sve ga više volimo shvatajući za šta je sve sposobno.

Iz poslednjeg reda, Irena i ja, poput one dvojice dekica (Statler i Valdorf) iz Mapet šou-a, čangrizavo komentarišemo sve i svašta. Doduše, najčešće dahćemo ili kukamo.

A sad, kako je uključen radijator, imam i efekat saune. Znojenje pri vežbama zagrevanja je dodatno pojačano toplotom. Dva u jednom. Veoma efikasno za izbacivanje toksina iz tela.

Polako razvijam i novu tehniku (dok ne budem provaljena). Instruktorka mora više pažnje da posveti onima koje se neprestano bacakaju. Dakle, praviti što manje pokreta, pa će i manje pažnje biti usmereno na tebe. Ne želim da žurim i, već za dve godine, uspem da uradim neke od onih predivnih kičmosavitljivih pokreta. Ponekad mi bude žao što ne mogu iz prve da uradim nešto novo, na primer, bočno penjanje.
Naučila sam klasično pentranje, tek treba da dobijem dovoljno modrica za bočno, a već se vežba penjanje na spinu.
Ja se lepo zaletim i stavim ruku ispred mene, ali se ne okrećem (možda sam predaleko od šipke, a možda se i ona umorila od okretanja :)). A, ponekad, nisam sigurna ni šta radim.

Juče, igrom slučaja, i Irena i ja nismo otišle na trening.
Žalile smo se jedna drugoj kako će nam biti strašno na sledećem času. Smišljale smo gde će nam Nataša staviti šipke.
Došle smo do zaključka da je najbolje da ih stavi sa one strane stakla kako bismo se brzo zagrejale, a i kako bismo bile motivacija onima unutra :). Po ovom divnom vremenu, sigurna sam da drugima ne bi baš palo na pamet da izostaju. Srećna okolnost je što, barem imamo nadstrešnicu.
Odmah ćemo se nekoliko puta brzo popeti kako bismo zagrejale šipku i brzo baciti na najzahtevnije pokrete kako bismo se i same ugrejale. Inverzija pod obavezno. Kako raditi na 0 stepeni ukoliko se ne obrneš naopačke.

A i kakve smo mi polerine ako nas ne greje ljubav prema akrobacijama na šipci :). 
Naravno, naša mašta prevazilazi stvarnu situaciju, ali to samo znači da, čak i kad ne idemo na trening, mislimo na pole dance.