24. novembar 2017.
Kada sam prvi put čula za Pole dance, pomislila sam: „Što da ne. Pa, to još nisam probala“.
Moji prijatelji znaju da, sa vremena na vreme, moram da probam nove stvari, makar jednom.
Tražila sam školu na NBg-u, jer mi, Novobeograđani, baš ne volimo da prelazimo preko mosta. Našla Aerial Arts i Natašu, koja mi je lepo objasnila da je to aktivnost za sva godišta i sve kondicije.
Posle prvog treninga, teško sam ustajala i sedala. Imala sam takvu upalu mišića da sam pomislila da sam potpuno luda ukoliko ponovo odem na trening… I otišla sam, srećna što su i druge devojke ponovo došle. Malo smo razmenjivale bolno iskustvo, malo poredile modrice, i nastavile.
Kris pušta pesmu (i dalje nemam pojma šta pušta) za koju mislim, kad bi je pustili u autobusu ili tržnom centru, da bih uz nju počela da skakućem. Malo trčkaranja, a onda iskoraci. Dok stignemo do druge noge, čini mi se da bih mogla da se spakujem (za šta nemam snage) i odem kući… ili barem na kafu ili masažu.
Zabava tek počinje: snaga ili istezanje. Doduše, to je kao da, pri egzorcizmu, ponudite optuženoj da bira. I istrajavam u svemu tome, evo već dva i po meseca.
Najbolji deo tek sledi. Šipka… Kao što je Marija rekla za nju: “Družimo se već dve nedelje, a čini mi kao da se tek sada upoznajemo“. E, baš tako se ja svaki put malo više upoznajem sa njom. Prvo je malo obrišem ne bi li je zagrejala ili učinila mekšom (uzalud). Onda se popnem… da, da, došla sam do trenutka kad mogu da se popnem. Ne, nije penjanje sa strane, do toga ću uskoro doći. Kad se popnem, onda malo i sednem da se odmorim. Pa, ako baš mora, jedna inverzija. Tek učim (barem u glavi) da kontrolisano držim ruke, a ne da se pustim kao vreća.
Onda, Kris ili Nataša pokažu neki novi element koji izgleda sjajno. Lepo se pripremim (zamislim u glavi kako to sjajno izvodim) i počnem. Ne treba da napišem da, uglavnom, to baš ne izgleda tako prefinjeno. Ali, point je tu.
I, ne odustajem. Znam da će to jednom doći. A, tako bih volela da mogu sve te elemente da uradim iz prve. Pa, da se i ja slikam za Facebook ili Instagram. 🙂
Doduše, posle ova, skoro tri meseca, ponosno izjavljujem da sam postala zavisna od Pole dance-a.
Hvala Nataša i Kristina. I hvala divnim devojkama iz moje grupe.
A 2024. godine, pravo na Olimipijadu, među seniore. 🙂