Dan škole
Četvrti rođendan škole Aerial Arts. Prvi kojem ja prisustvujem.
Iako jako prehlađena, znala sam da to nipošto neću da preskočim. Nakljukala sam se vitaminima i Fervex-om, toplo obukla i krenula.
Društvo mi je pravio moj suprug (napokon da uživo vidi ono na šta sam postala zavisna).
Mala, ušuškana sala sa crvenim zavesama. Dobra akustika i odličan pogled na binu. Ne sumnjam da se Nataša baš potrudila (a verovatno i dobro platila). Sala dostojna naše škole.
Ona u crnoj haljini golih leđa i na strmoglavim štiklama (a kako mi da naučimo da ih nosimo kada nam ne da da u njima vežbamo 🙂 ). Prelepa. Objašnjavam suprugu da nije baš tako fina, da nam pruža maksimalnu podršku, ali da psuje za sve nas.
Puno ljudi različitog godišta i puno muškaraca koji će moći da vide prave akrobacije na šipci.
Nestrpljenje… neki su se pogubili, pa ih čekamo.
Učesnici vire kroz zavesu – ko je od njihovih došao, ko je sve tu?!?
I onda kreće:
Najmlađe- elastične balerine i gimnastičarke. Predivne. 
Slede:
Ljubica,
Slavica,
Šegrt,
Suncokret,
Manja,
Andrija, 
Milana,
Andrijana,
Milica,
Mina
i Kristina
Od početnica se polako krećemo ka takmičarkama zadržavajući dah sve duže i duže. Svi sjajni.
Muzika, koju su izvođači izabrali, uglavnom iz filmova. Pink Panter, Lion king, Aladin, Django, I robot, Amélie Poulain… Prelepe koreografije. Fluidni pokreti, dropovi, špage, feniks… i još mnogi pokreti koje sam ranije videla, ali još uvek ne znam kako se zovu (a još manje kako da ih izvedem 🙂 ). A pored mene Igor pufće pri svakom težem pokretu (za njega je to skoro svaki, a za mene svaki drugi).
Do kraja sam se i ja zadihala (što zbog fenomenalnih izvođača, a što zbog moje prehlade).
Nataša skida štikle. 
Zajednička fotografija.
Ponosna sam što sam deo ove škole… A ako ne znate, ja sam ona kojoj se vidi samo čelo. 🙂 