Razlozi za početak

19.12.2017.

… i nastavak

Nekoliko godina sam trenirala jogu, a onda je moja instruktorka prestala da drži treninge u Bgd-u, pa mi je bilo potrebno nešto novo.
Znala sam da ne želim novu instruktorku/instruktora. Aerobik nije dolazio u obzir, kao ni kombinacije raznoraznih vežbi (za većinu, kad pročitam ime, nemam pojma o čemu se radi).

Onda mi je jedna poznanica ispričala da ide na pole dance. Pogledala sam njene slike i pomislila: „Pa, da. Ovo moram da probam.“
I otišla sam na probni čas.

Ne znam da li su ostale devojke bile upućenije od mene o čemu se tačno radi, ali kad smo krenuli sa zagrevanjem, mislila sam da ću dušu da ispustim. A tek kad sam shvatila da sve to treba i za drugu nogu!!! WTF?!?
(Sada je malo lakše, jer, povremeno, uspevam i da dišem. 🙂 )
Posle petnaest minuta sam bila spremna da idem kući. Ali, tu je inat proradio – završiću probni čas kako znam i umem… i završila sam.

Danas, posle malo više od tri meseca, želim da nastavim da treniram.

Neki od razloga su:

– Pole dance mi je povećao snagu. I to ne samo fizičku, već i psihičku. Sada se više zalažem za sebe. Češće govorim „ne“.
A mogu i da uradim neke pokrete o kojima sam ranije mogla samo da sanjam (mada, teško da bih toliko kreativno sanjala 🙂 ).

– Telo mi postaje i fleksibilnije, i jedva čekam da uradim barem jednu špagu… u vazduhu, naravno. Divim mu se zbog svega onoga što može da uradi. A i lepo je, umesto mlitavosti, videti mišiće. 

– Pored, spomenutog samopouzdanja, osećam se bolje. Posle časa se osećam kao da sam pojela mlečnu Côte d’Or čokoladu (samo pravi ljubitelji čokolade znaju za taj osećaj).

– Još jedan, možda i najvažniji, razlog je što sam upoznala neke divne i interesantne ljude. Toliko različitih profila ličnosti, zanimanja, godišta.
A svi deo jedne kompaktne družine koja se podržava.