Intenzivno vežbati nešto i ne povrediti se nijednom je prilično retko. Meni su slaba tačka prepone, tako da je nekako logično bilo da tu nastane problem.
Hajde što sam istegla preponu, nego je ona morala i da se upali. Skraćena tetiva mi je došla kao šlag na torti, ili, još bolje, kao ona trešnjica na torti.
Kad je počela da boli, ja sam je ignorisala i mislila: „Ako se pravim da bola nema, možda i prestane.“ A, i nisam htela da pravim pauzu u treniranju (ovo se ispostavilo kao pametna odluka).
Posle mesec i po, odlučila sam da bi, ipak, trebalo da odem do lekara.
I tako sam počela sa terapijom, malo gelovi, malo tabletice i, ono najgore, istezanje dva puta dnevno. Verovatno da su neki od vas imali skraćenu tetivu i znaju kako izgleda istezanje. Znam dobro da baš i ne boli sa one strane gde je sve ok, ali sa ove druge strane…
Prva vežba gde treba da, ležeći, prekrstim nogu kao muškarac i odgurujem koleno od mene, izgleda kao da pokušavam da uradim feniksa. Doduše, feniksa nisam ni pokušala. Možda bi manje bolelo. 🙂
Posle mesec dana, nema više upale, ali sad pored istezanja imam i vežbe za jačanje tog dela. Te vežbe treba da radim 4 puta nedeljno, a istezanje svaki dan. Neke su vežbe, poput psa, preuzete iz joge, pa su mi poznate, ali sve traje sat vremena.
Sa pole dance-om, vežbaću svaki dan.
Ubrzano, kreću moje pripreme za Olimpijadu. 🙂
Jedva čekam da mi se prepona dovoljno istegne i ojača, pa da napokon ne moram više toliko da vežbam. A, možda onda odlučim da idem na trening tri puta nedeljno (ne računam istezanje). 😉
